Crna Gora će glasati u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija (UN) za rezoluciju o Srebrenici, rekao je premijer Milojko Spajić 9. maja, tokom parlamentarne rasprave.
“Mi ćemo glasati za tu ali i sve rezolucije koje osuđuju genocid. Mi smo sto posto usaglašeni sa spoljnom politikom Evropske unije (EU) “, poručio je Spajić.
Rezoluciju su predložile Njemačka i Ruanda a njoj je navedeno da se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici.
Predat će dva amandmana
Spajić je kazao da će Crna Gora predati dva amandmana na rezoluciju u kojima se navodi da je krivica za genocid individualna i da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj skupini ili zajednici u cjelini.
Prema njegovim riječima drugi amandman se odnosi na nepovredivost Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini (BiH), prenosi Radio Slobodna Evropa.
Spajić je rekao i da imaju veliko razumijevanje za stav Srbije, ali i za stav BiH, te da po tom pitanju ne žele da Crna Gora staje na stranu bilo koje države u regionu.
Spajić je kazao i da su “amandmani odlični jer pokazuju pravu namjeru svih”. On je saopštio i da su svi međunarodni partneri Crne Gore podržali amndmane Vlade čak, kako je rekao, i BiH.
Prethodnih dana su zbog amandmana zabilježene oštre reakcije nevladinog sektora, analitičara i opozicionih političkih partija nakon što je portal Radio-televizije Crne Gore 5. maja objavio da će ih Vlada predati uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država (SAD), što je demantovano iz Stejt Departmenta, 8. maja.
Crnoj Gori ne treba medijator
Komentarišući navode o posredovanju (SAD) u predaji amandmana Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, je kazao da Crnoj Gori ne treba medijator da bi se njen glas čuo u UN-a.
“Mi smo vidjeli nacrt amandmana koje su predložili, ali oni rade direktno sa predlagačima rezolucije i to je pravi način”, rekao je Eskobar.
Prema njegovim riječima Crnoj Gori ne treba medijator jer je, kako je rekao, poštovana članica UN-a i ima pravo da pregovara sa svojim partnerima u svoje ime.
Rezolucijom koju su predložile Njemačka i Ruanda osuđuje se svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, kako bi se sprečio revizionizam.
Takođe se bezrezervno osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih i odgovornih za genocid u Srebrenici.
U međuvremenu su iz Nove srpske demokratije (NSD) partije Andrije Mandića, jedne od članica bivšeg Demokratskog fronta (DF), koje ne participiraju u Vladi ali joj obezbjeđuju parlamentarnu većinu, poručili su da su protiv rezolucije i pozvali premijera da je Vlada ne podrži.
Mandić istovremeno kazao da zbog te Spajićeve odluke neće Vladi uskratiti parlamentarnu podršku.
Narednih mjeseci očekuje se rekonstrukcija Vlade premijera Spajića i ulazak partija bivšeg DF, što je dogovoreno koalicionim sporazumom parlamentarne većine.
DF je politički blizak predsjedniku bh. entiteta Republika Srpska Miloradu Dodiku, koji je na mitingu protiv rezolucije u Banjaluci 18. aprila rekao da se ne stidi Srebrenice i da tamo nije počinjen genocid.
Rezoluciju je sponzorisalo 28 zemalja, među kojima su SAD, Albanija, Sjeverna Makedonija, Slovenija…Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid.
U međuvremenu je 16. aprila više desetina crnogorskih nevladinih organizacija i javnih ličnosti zatražilo od Vlade premijera Spajića da bude kosponzor te Rezolucije. Međutim, Spajić nije precizirao da li će Vlada prihvatiti tu inicijativu.
Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid.
Odnosi se na ubijanje više od 8.000 Bošnjaka, kako je to utvrđeno presudama međunarodnih sudova, u julu 1995. godine, kada je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu.
Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.
