Prava je šteta što su Robne rezerve Republike Srpske otišle u stečaj 2017. godine. Da su izdržale bar još sedam godina, vlast bi mogla da kaže da se to desilo zbog američkih sankcija. Još je veća šteta što je iste godine kada i Robne rezerve RS-a u stečaj otišla Banka Srpske. Da je i ona izdržala još sedam godina, vlast bi i za njenu propast mogla da optuži američko Ministarstvo finansija. A najveća je možda među svim štetama što je Farmland propao 2015, umjesto da je sačekao ovu godinu kada bi i to moglo da se fakturiše mrskim Amerikancima.
Čitajte kolumne Gorana Dakića:
Ali, ništa se od toga nije desilo tako. Robne rezerve su propale zbog ugovora koje su imali sa govedarskom farmom Farmland iz Nove Topole, Farmland je propao zbog kriminalnog upravljanja, a Banka Srpske je otišla u stečaj zbog minusa koji je zadnjeg dana novembra 2016. iznosio 120,9 miliona maraka. Ništa od onoga što je propadalo posljednjih dvadeset godina u Republici Srpskoj, a propadalo je i previše, nije propalo zbog američkih sankcija. Pa tako zbog američkih sankcija nije propala ni UNA televizija.
Signal UNA televizije službeno je pušten 21. decembra 2021. godine, a medij je imao ambiciju da postane vodeća regionalna televizija koja je već na startu privukla veliki broj poznatih novinara iz Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Srbije. Od početka se ovom mediju spočitavala veza s Dodikovim sinom Igorom, čija je kompanija bila suvlasnik UNE. To je bio razlog što su se neki od najavljenih voditelja i novinara odmah predomislili i odustali od angažmana u ovoj medijskoj kući. Menadžment UNE je pregovarao sa gotovo svim novinarima u Banjoj Luci. Neki su pristali, neki su odustali i tome se zapravo i nema šta dodati.
UNA televizija nije propala zbog američkih sankcija. Što ne znači da ne bi. UNA televizija je propala i ugašena zbog “izuzetnog” poslovanja još jedne veoma sposobne uprave. Prošlu godinu je UNA televizija završila sa minusom od gotovo četiri miliona maraka. Godinu prije toga minus je bio još veći i iznosio je 4,2 miliona KM. I u godini osnivanja UNA televizija je imala negativan saldo i to skoro milion maraka. S takvim računom morala bi propasti i firma koja jednom u petnaest dana izdaje ukrštenice i to na osam crno-bijelih strana. Osim ako se ne utvrdi da je i za propast takve kompanije kriv strani faktor.
Osamdeset ljudi je prošle nedjelje ostalo bez posla. Među njima ima mnogo sjajnih novinara, odličnih snimatelja, izvrsnih montažera, vrsnih organizatora, izuzetnih producenata. Da li je UNA televizija bila režimski medij? Da li je bila ono što su već godinama RTRS i ATV? Niti jednog trenutka. Ekipa koja je radila na portalu ove televizije bila je jedna od najboljih koje znam. A ona se, zahvaljujući trudu iznutra, rasula debelo prije američkih sankcija. Osamdeset ljudi je ostalo bez posla zato što su televiziju vodili oni koji ne bi znali da vode zajednicu etažnih vlasnika u zgradi sa visokim prizemljem i jednim spratom.
Nikakva je tajna da su se vlasnici i odgovorna lica UNE prije tri godine razbacivali parama kada su radnicima nudili plate. Bile su to pare koje su u ovdašnjem medijskom karakazanu rijetko pominju. Uostalom, najlakše je bacati i kvariti tuđe. Radnici su ostali bez posla, ali oni koji su kompaniju doveli tamo gdje su je doveli neće ostati bez slobode. Nisu krivi Amerikanci što je vrelo UNE presušilo. Krivi su naši gladni neimari koji bi na svakom izvoru podizali hidroelektranu. Tvrditi da su američke sankcije ugasile UNU isto je što i tvrditi da je Balkan Investment Banka propala zbog vlade u Vilniusu. Zbog vlade jeste, ali ne litvanske.
