To što je Benjamin Netanyahu nadmenom arogancijom učinio od svoje političke karijere je svedočanstvo njegovog političkog i moralnog pada, a to što je napravio svojoj zemlji i čitavom jevrejskom narodu je neoprostivo.
“Jedina demokratija Bliskog istoka” danas je na ivici da postane izolovani parija rasizma i aparthejda. Država čiji je narod preživeo holokaust optužuje se za genocid nad Palestincima, a njen premijer postao je begunac od pravde izjednačen sa islamističkim teroristima Hamasa.
Međunarodni sud pravde (ICC) izdao je nalog za Netanyahuovo hapšenje zbog ratnih i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom 13 meseci rata u Gazi. Istovetan nalog izdat je i za doskorašnjeg izraelskog ministra odbrane Yoava Galanta, kao i komandanta Hamasa Ibrahima al-Masrija, iako se veruje da je on mrtav, kao i dvojica lidera Hamasa za kojima su poternice raspisane pre nego što su ih Izraelci likvidirali, Yahya Sinwar i Ismail Haniyeh.
Netanyahu nije spreman da prihvati bilo kakvu odgovornost za pogibiju 43.000 Palestinaca, mahom civila, za brutalno razaranje Pojasa Gaze, za osmišljenu kampanju izgladnjivanja dva miliona žitelja, za sprečavanje dotura međunarodne humanitarne pomoći za milion gladnih, za bombardovanja Libana, za represiju na okupiranoj Zapadnoj obali, za sistematsko urušavanje demokratije u svojoj zemlji.
Pobesneli Bibi, “kralj Izraela”, mesecima je vodio propagandni rat protiv glavnog tužioca ICC-a Karima Khana koristeći sva sredstva, nekad legitimna, nekada ne. Ponavljao je da je sud antisemitski. Njegov šef diplomatije Gideon Saar tvrdi da je ovo “mračan trenutak” za ICC i da je sud “izgubio sav legitimitet”.
Sa nalogom za hapšenje koji mu ozbiljno ograničava putovanja, Netanyahu tvrdi da je žrtva svetske zavere. Najradije bi optužnicu za ratne zločine izjednačio sa notornim antisemitskim pamfletom poznatim kao Protokol cionskih mudraca.
Istovremeno pokušava da uveri Izraelce da inicijativa ICC-a nije usmerena protiv njega, već protiv jevrejskog naroda. Sebe bi najradije predstavio kao žrtvu holokausta. Kakav jevtin trik! Samoviktimizacija u zaklonu pogroma šest miliona Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Pritom Netanyahu zaboravlja da su Palestinci semitski narod kao i Jevreji i da je on brutalni antisemita, čija je armija tokom rata u Gazi gotovo svakodnevno kršila zakone rata i na očigled TV kamera počinila mnoge ratne zločine.
Suočen sa poterom iz sveta, Netanyahu napada sve, sem svojih koalicionih partnera koji pripadaju militantnim cionistima, radikalnim nacionalistima i strankama ultraortodoksnih Jevreja. Odbija da formira državnu komisiju koja bi ispitala sve okolnosti koje su prethodile krvavom napadu Hamasa 7. oktobra 2023. kada je ubijeno 1.200 nedužnih jevrejskih civila. Zašto? Zato što nezavisna komisija tvrdi da postoje dokazi da su ga obaveštajni krugovi upozoravali dva meseca ranije da Hamas sprema “nešto veliko”. On je sve ignorisao.
Nedavno je povodom curenja jednog tajnog dokumenta emitovao devetominutni video ispunjen tiradama protiv izraelske armije, obaveštajne službe Shin Bet, policije i ureda državnog tužioca – svih koji su zahtevali istragu Jevreja osumnjičenih za terorističke aktivnosti. Kakav performans rasističkih dvostrukih standarda između jevrejskog i palestinskog terorizma.
Pre izbijanja rata u Gazi pokušao je da Vrhovni sud stavi pod kontrolu izvršne vlasti, što je izazvalo nedelje masovnih protesta stotina hiljada ljudi širom Izraela, koji su ga optuživali da je “diktator”. Izraelsko pravosuđe već ga goni zbog tri odvojena slučaja korupcije, ali sud u Den Haagu bio je brži. Doneo je nalog za hapšenje.
Serijski manipulator izokreće realnost i stvara virtuelnu stvarnost. Donekle je i uspeo. Opozicioni lideri Yair Lapid i Benny Gantz osudili su odluku suda. Značajan deo izraelske javnosti ne želi da čuje šta je u njeno ime počinjeno u Pojasu Gaze, zašto je Izrael izolovan od značajnog dela sveta. Netanyahu sva svoja nadanja vezuje za Amerikance.
Izrael nije član ICC-a. Potpisao je 2000. Rimski statut kojim je sud formiran 1998. i formalno postao aktivan četiri godine kasnije, ali nikada nije ratifikovao članstvo. SAD su takođe van suda jer ne priznaju ničiju jurisdikciju, čak ni UN-a. Dva strateška saveznika sada pripremaju ofanzivu protiv suda koji, za razliku od nacionalnih sudova, ne daje imunitet predsednicima, premijerima i drugim visokim zvaničnicima.
Netanyahu će svakako izbegavati da poseti neku od 124 države potpisnice Rimskog statuta, ali premijer najdesnije vlade u istoriji Izraela sada je u istom društvu u kome su bili Slobodan Milošević, bivši sudanski diktator Omar Bashir ili ruski vođa Vladimir Putin, za kojim je nalog za hapšenje zbog ratnih zločina u Ukrajini izdat marta 2023.
Za kalkulantsku manjinu Netanyahu je žrtva antisemitskog progona. Američki predsednik Joe Biden kaže da je odluka ICC-a “nečuvena”. Amerikanci tvrde da se Izrael ponaša u skladu sa međunarodnim pravom. Besmislica. SAD i Izrael nisu članice ICC-a, ali Palestina je potpisnik Rimskog statuta.
Rat se vodi na palestinskoj teritoriji, što znači da ICC ima jurisdikciju da istražuje sve koji su umešani u rat. Strategija izraelskog kabineta eksplicitno je koristila izgladnjivanje Palestinaca kao oružje rata, američki zvaničnici su to znali, ali su nastavljali sa vojnim isporukama. Zar to nije otvoreno kršenje člana 25 Rimskog statuta koji se tiče individualne krivične odgovornosti?
Da li to znači da bi nalog za hapšenje mogao da bude izdat i protiv Bidena koji je, sem retkih i razvodnjenih kritika, aktivno učestvovao u zločinima u Gazi snabdevajući Izrael oružjem. Ako je mogao Putin, zašto ne bi i Biden?
Ne možete da podržavate ICC kada je protiv Putina, a da mu se suprotstavljate kada ide protiv Netanyahua, poručio je odlazeći šef evropske diplomatije Josep Borrell. Nov očigledan primer licemernog pristupa međunarodnom pravu koji je poznatiji pod kodnim imenom “politika dvostrukih standarda”.
Najveće nade Netanyahu polaže u Donalda Trumpa, koji je odmah najavio kampanju protiv ICC-a i zapretio baražom sankcija. Njegova osveta može da bude ozbiljna jer SAD su najveći kontributor budžetu Svetske organizacije, u čijem je sistemu i ICC. Trump može da predloži kažnjavanje svih koji “pomažu i podržavaju” ICC, čak i da otvori postupak protiv tužilaca Khana i drugih, ili da ih stavi na “crnu listu”.
“Možete očekivati snažan odgovor na antisemitsku pristrasnost ICC-a i UN-a u januaru”, napisao je Trumpov savetnik za nacionalnu bezbednost Mike Waltz.
Netanyahu to očekuje. Pošto je prethodno generalnog sekretara UN-a Antonia Guterresa proglasio za personu non grata u Izraelu, svakako će kod novog predsednika SAD-a lobirati da pritisne članice Tribunala da ignorišu zahtev za njegovo hapšenje. Pozvaće se na Putina koji je bez problema posećivao neke članice ICC-a.
Izrael bi tu mogao da pomogne ukoliko pokrene sopstvenu istragu o ratnim zločinima, čime bi ICC ubedio da zamrzne nalog za hapšenje. Mogao bi, ali Netanyahu takve nezavisne istrage ne dopušta. Na scenu uskoro stupa Trump, koji nije zagovornik multilateralizma. Veliki američki pritisak mogao bi da uzdrma čitav koncept međunarodnog prava koje je ponovo na velikom testu.
Pridružio im se i još jedan populistički desničar. Zamenik predsednika vlade Italije Matteo Salvini kaže da je Netanyahu dobrodošao u Italiju i da je nepoštovanje označiti ga ratnim zločincem. Prst u oko demokratskom svetu je, poslovično, zabo i Viktor Orban. Premijer Mađarske, koja je članica ICC-a, je samo nekoliko sati posle saopštavanja odluke izjavio da će Netanyahua pozvati da poseti Budimpeštu.
Gde je Orban, tu je i Milorad Dodik. Lider Srpske saglasan je da bi ICC trebalo ukinuti “jer najbrutalnije kompromituje međunarodno pravo”. On je nalog nazvao “činom bezumlja”, a ne slučajno, u vreme dok mu se sudi u Sarajevu, tvrdi da je ICC “postao instrument politike i neformalnih interesnih grupa, pomoću kojeg se progone oni koji štite interese svojih država i naroda”. Eto Netanyahuu nove adrese gde može da putuje: Banjaluka.
Svet nije Amerika. Hamas je pozdravio odluku. Iranci bi išli i korak dalje. Vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei kaže da bi Netanyahu morao da se suoči sa smrtnom kaznom. Evropski saveznici Izraela, poput Velike Britanije, Francuske, Italije i Nizozemske, saopštili su da će poštovati odluku ICC-a i da bi Netanyahu rizikovao ukoliko stupi na tle tih država. Iz Bruxellesa predlažu obustavu političkih pregovora sa Izraelom o sukobu u Gazi. Izdavanje naloga za hapšenje zapadnim zemljama otvara prostor da zavedu embargo na izvoz oružja Izraelu.
Male su šanse da Netanyahu bude lišen slobode i da mu se sudi u Den Haagu. ICC ne može da hapsi, a njegov kodeks predviđa da nema suđenja bez ličnog prisustva. Međunarodno pravo koje pokušava da sprovede tribunal Ujedinjenih nacija ima svoja velika ograničenja, pa će Netanyahu, uz pomoć svog moćnog saveznika, nastaviti da ICC izvrgava ruglu, da se bori i protiv demokratskog Izraela i protiv demokratskog sveta.
