Svaki olimpijski ciklus ista priča. Ništa se ne mijenja, na greškama se ne uči, izdvajaju se minimalna novčana sredstva jer se očito Olimpijskih igara bh. društvo i nadležni sjete u momentu kada olimpijci ulaze u avion. Da li se, s obzirom na sve to, imamo pravo ičemu nadati na Olimpijadama? I ovoga puta dugogodišnji nemar rezultirao je istim: povratkom bh. tima bez ijedne medalje.
Bh. Olimpijski tim vratio se u domovinu. Larisa Cerić ostvarila je najbolji plasman na trećem učešću na Olimpijadama, sedmo mjesto. Premijerni nastup na Olimpijskim igrama Aleksandra Samardžić okončala je među 16 najboljih, Lana Pudar među 12., Jovan Lekić zauzeo je 30. mjesto, Mesud Pezer je, za razliku od Igara u Tokiju, ostao bez finala.
Gosti N1 bili su Jovan, Aleksandra i Larisa, a iz ugla trenera o učešću Olimpijskim igrama u Parizu govorio je trener naših džudistkinja Branislav Crnogorac.
“Bilo je sve naporno, intenzivno. I fizički i emotivno. Ja počinjem da osjećam kako se sve sliježe. Utisci se sabiraju, ali dobro je”, rekla je Aleksandra, a potom se nadovezala Larisa:
“Osjećam se dobro. Malo se i treniralo. Mene tjeraju da trenieram jer imam dosta energije. Nije se još ništa sleglo, trebat će vremena dok dođe sve na svoje”
O nastupu bh. sportista govorio je džudo trener Branislav Crnogorac.
“Zadovoljan sam s našim učešćem. Dali smo sve od sebe. Isporučili smo rezultate koji jesu i možemo biti zadovoljni. Olimpijske igre, olimpijska norma i tamo su bili najbolji sportisti na planeti. Bilo je zahtjevno, ali mi smo uspjeli”, rekao je Crnogorac.
Larisa Cerić je ostvarila najbolji bh. rezutlat na ovim Igrama.
“Mislila sam da mogu više. Očekivala sam i nadala se da ću taj dan doći u borbu za medalju ili osvojiti medalju. Ipak, dvije pobjede i dva poraza na Olimpijadi. Dala sam sve od sebe i nemam za šta da se kajem. Bila sam spremna i fizički i psihički. Falilo je možda malo i sportske sreće. Zahvalna sam sedmim mjestom. Već sanije govorila da mi svi sportisti iz BiH smo pravi heroji. Zaista to mislim. Svi znate kakvi su uslovi i neuslovi, ali ne želim da pričam o tome. To je fin trenutak, došli smo da ovdje nešto proslavimo. Drago mi je da sam ja ta koja je ostvarila najbolji rezultat i nadam se da će u narednoj Olimpijadi biti više nas, a samim tim da će više nas imati priliku osvojiti medalju”, rekla je Larisa, a potom dodala:
“Osjetila sam veliku podršku ljudi. Dali su mi vjetar u leđa, a nadam se da će biti u Los Angelesu više takmičara da možemo doći do medalje. Najviše zbog ljudi koji nas prate na ulici”
Da li je podrška i najveći motiv da se nastavi dalje?
“Ovo su bile moje prve OI i velikom pažnjom od strane medija i javnosti. Bila sam oduševljena koliko ljudi je pratilo i koliko ih se obratilo. Nisam znala kako se ponašati, jer bila je trema i pritisak. Prije nastupa sam vidjela toliko poruka koji su rekli pratimo te. Bilo je ljudi koje nisam vidjela dugo, ali i ne poznajem. Bio je tu mali pritisak, ali mislim da je to bila motivacija da damo sve od sebe. Imamo veliku podršku i ljude koji navijaju za nas, jedva nas čekaju da nas vide.”, rekla je Aleksandra Samardžić.
Svoj nastup prokomentarisao je i Jovan Lekić.
“Nisam ispunio svoja neka očekivanja. Nadao sam se dosta boljem nastupu, ali kao što je i Aleksandra rekla prve moje igre. Velika je trema bila, velika očekivanja. Pisali su mi svi, svi su mi željeli sreću. Na dan trke sam ustao i bolestan, imao sam temperaturu. To je otežalo nastup”, rekao je Lekić, a potom rekao šta je potrebno da bi očekivanja bila ispunjena:
Pred Jovanom je velika budućnost, ali borba za naredne OI.
“U augustu već krećem sa fakultetom i treninzima. Od tada kreću pripreme za narednu olimpijadu”, rekao je Lekić, a potom dodao:
“Što se tiče finansijske podrške i nemam baš da budem iskren. Što se tiče mjesta za treninga to imam. Treniram u Americi u Lousiani, dobio sam stipendiju. Što se tiče uslova za trening, oni su vrhunski.”
“Mi sve sami finansiramo jer nemamo podršk na tom nivou. Mi se sami na svoj način snalazimo. Nas dvije smo normu ispunile, jer svako takmičenje košta. Ljudi oko nas ni iz čega stvore uslove. Oni znaju kako napraviti pare, kako napraviti manifestaciju i kako uložiti u naše sportiste. Oni uspiju nabaviti novac kako bi poklopili sve sportske manifestacije”, rekla je Cerić, a zatim dodala:
“Zašto Srbija i Hrvatska prave takve rezultate? Zato što nisu opterećeni. Nas je pet i toliki je pritisak i teže nam je nego drugim sportistima. U Hrvatskoj se za neke čuje tek kada osvoje medalju.”
Kakav je osjećaj kada znate da zbog nedostatka podrške ne možete na još veći nivo.
“Ružno se osjećate kada vidite koliko drugi sportisti imaju podršku vodećih ljudi. I finansijsku i moralnu. Znaju za šta se bore i cijenjeni su. Znaju da će njihov rezutlat biti prepoznat, a mi se borimo sami i pravimo rezultate sami. Kada dođe medalja tada će se svi sjetiti i želejti proslaviti i uslikati se”, rekla je Samardžić.
Neobične su nagrade u nekim zemljama. Od doživotne karte za metro, zemljište, oslobađanje od vojnog roka.
“Ja sam pročitala jedan mim koji kaže. “Larisa Cerić osvojila medalju, dobila stan na dan u Općini Centar”. Obećanja su razna, ali od toga ništa ne bi ni bilo. Mi smo navikli da se borimo. Rekla sam ministricama da se nadam da ćete malo uložiti u sport, ali nisu se uznemirile. ‘Mislile su hajde ti debela, mi ćemo se vratiti na naš posao i primati platu’”, zaključila je Cerić.
Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad
